Pronasla sam se u svakoj recenici. Porodila sam se 10 dana nakon termina. Svakog dana sam se pitala hoce li ovo cudo napolje. I meni je pas bio spas. Po citav dan smo provodili napolju, ocekujuci kontrakcije.

A ti nam javi...😃😁😁.. ja sam isto prenela citavih osam dana... bice...biceee... srecnooo

Miluska ima li te??

Lepo je, Radmila, kada si okružena takvim ljudima. Ja se sećam svoje prve trudnoće, kada sam Jovana nosila, svi su se radovali, zvali, pomagali... Ništa teško ponela nisam za celu trudnoću... Baš sam se osetila cenjeno, voljeno i važno... Druga trudnoća je bila drugačija... Kada sam Acu nosila, niko se sem mene, Jovana, Miloša i Miloševih nije obradovao. Išla sam u prodavnicu, vukla Jovana za jednu ruku, imala torbu na ledjima natovarenu do pucanja šnjira, paket vode od 6 flaša od po litar i po u drugoj ruci i stomačinu napred da drži balans sa rancem... U drugoj trudnoći me niko pogledao nije. Sve ono što je bilo 'nemoj ti, trudna si' u prvoj trudnoći bilo je 'e, aj možeš to molim te časkom da uradiš' u drugoj... Volela bih da sam imala malo više pažnje, da mi je dato malo više podrške i malo više nekog priznanja... Moram priznati da sam osetila blagu ljubomoru čitajući tvoj članak. =) Ali sve je to sada prošlo, i ostaviću to iza sebe, a tebi sve čestitke na ćerkici Miluški, videla sam je na slici, prelepa je. Nadam se da ćemo se videti kad dodjemo sa decom u Srbiji. A do tada, svako dobro.

Suljagic Mila