Deca treba da veruju u Deda Mraza i to je jedna od najlepših i najkorisnijih roditeljskih laži, kažu psiholozi. Otkrivamo vam zbog čega nije dobro da deci rušite snove i učite ih od malih nogu da ne postoji nikakav čarobni čika koji deli poklone.

Dok se u pojedinim porodicama ceo decembar ispredaju priče o Deda Mrazu i nestrpljivo se iščekuje njegov dolazak, postoje pak i oni roditelji koji svoju decu od malih nogu uče da ne postoji nikakav čarobni čika i da im zapravo poklone kupuju mama i tata. Ovakav stav roditelji realisti brane činjenicom da decu ne treba lagati i da će posle samo biti razočarana kad shvate da Deda Mraz ne postoji. Postavlja se pitanje ko je od ovih roditelja u pravu i zašto je važno da deca veruju da postoji čika sa sedom bradom u crvenom odelu.

– Istraživanja rađena na temu dece i Deda Mraza, a verovali ili ne ima ih puno, pokazuju da poslednjih godina sve više roditelja svojoj deci govori da Deda Mraz ne postoji. To se dešava zbog generacijskih razlika u razmišljanju i pristupu roditeljstvu, ali i zbog toga što su deca danas generalno više informisana nego ranije, pa se roditelji plaše da će biti uhvaćeni u laži – otkriva dr Nikolina Ljepava, socijalni psiholog, koja smatra da je korisno da mališani veruju u Deda Mraza.


Foto: Shutterstock

Bradati deka tu je od pamtiveka

Prema njenim rečima, različite bajke, u koje spada i priča o Deda Mrazu, od pamtiveka su bile neizostavan deo dečjeg odrastanja i veoma su važne za razvoj apstraktnog razmišljanja kod dece. To su dokazala i brojna istraživanja jer kroz imaginarne situacije, pretvaranja i verovanja u fantastična bića deca mentalno vežbaju situacije. One im kasnije pomažu u razumevanju sveta koji ih okružuje, ali i u razlikovanju realnog i nerealnog, rešavanju problema i razvoju kreativnosti.

– Osim kognitivnih, tu su i socijalno-psihološke dobrobiti Deda Mraza, koji predstavlja otelotvorenje tzv. božićnog duha darivanja i deljenja. On je uzor dobrote, pravednosti, blagosti i ljubavi, tako da verovanje u Deda Mraza podstiče darežljivost kod dece i smanjuje dečji egocentrizam – ističe naša sagovornica i dodaje da su istraživanja pokazala da najveći broj dece postepeno prestaje da veruje u ovog čarobnog čiku.

Sećanja za ceo život

Što je najbitnije, za najveći broj mališana to saznanje ne predstavlja nikakav šok, niti problem, a to je zapravo ono čega se roditelji najviše plaše. Otkriće da Deda Mraz ne postoji za decu uglavnom predstavlja pozitivno iskustvo i znak da su zreliji i odrasliji, pa zato jedva čekaju da mlađem bratu ili sestri pričaju iste priče koje su njima pričane.
 

Foto: Shutterstock

– Uvek me rastuži kada čujem da dete od tri-četiri godine ne veruje u Deda Mraza. Imam utisak da je uskraćeno za jednu posebnu čaroliju, onu koja može da postoji samo u detinjstvu i koju više nikada i nigde neće osetiti. Ali sa druge strane, jasno mi je da u savremenoj kulturi Deda Mraz sve više gubi smisao i postaje samo marioneta potrošačkog društva – objašnjava Ljepava i dodaje da se danas sve nekako svodi na to da se deca u vreme praznika zatrpaju tonama igračaka, kojima ne stignu ni pošteno da se obraduju, niti da se igraju njima.

Zato roditelji praznike ne treba da pretvaraju u paradu kiča i izložbu poklona, već treba da nauče decu da smisao Nove godine i Božića nije u tome, već u radovanju malim stvarima, kao i u vremenu provedenom sa porodicom. U sećanjima nam ne ostaju skupe igračke, već uspomene na zajedničke trenutke provedene sa bližnjima. To su pravi darovi koji ostaju za ceo život.

Izvor: Žena.blic.rs
Autor: Biljana Stefanović