Pedagog Jelena Holcer, na svom fejsbuk profilu podelila je iskreno i emotivno zapažanje devojčice Lene o onome što se dešava unutar nje kada potiskuje svoje emocije. Koliko često ste čuli nas odrasle kako govorimo: "nemoj da plačeš", "šta sad plačeš tu kao neka beba" "nemaš razlog da cmizdriš" i sl.. A zašto? Zašto nam je i dalje problem da prihvatimo tuđe i ispoljimo svoje emocije koje samo nazivamo "negativnim", a one su nam zapravo jednako vredne kao i one koje volimo (radost, sreća, zadovoljstvo...). 

Dečije emocije još su tananije i kompleksnije jer su nove, neotkrivene, nentegrisane, a u startu neprihvaćene. 

 

Foto: Freepik

O tome zašto Lenu (6godina) boli glava i kako se u njenom telu pojavio crveni slon, piše pedagog Jelena Holcer:

"Razgovaram sa Lenom (6 god). Znam da je veoma emotivna ali kada je zbog nečega tužna, tata joj priča da samo "bebe plaču", da su njeni razlozi za plač glupi, da zbog plakanja niko neće hteti da se druži sa njom... Zato je Lena naučila da ne pokazuje svoje emocije i nesvesno razvila mehanizam da je često nešto boli. Kažem joj:

- rekla mi je tvoja mama da te juče opet bolela glava.

- jeste, jako me je bolela glava.

- a ta bol, kad bi imala neku boju, šta misliš, koja bi to boja bila? Koja je to prva boja koje se setiš sad kad pomisliš na to koliko te je bolela glava?

- crvena

- a da li je ta crvena boja imala neki oblik?

- malo je ličila na slona samo bez surle

- dobro. A da li je taj crveni slon imao neki glas? Možda ti je nešto rekao?

- jeste, kako znaš?

- znam da su te stvari uvek brbljive. A šta ti je rekao?

- nešto kao da moram da budem jaka i da moram da ga slušam... i kao da me nešto grdi... i viče i dosadan je...

- a gde se tačno nalazio u tebi, u tvom telu, taj crveni slon što priča?

- nije bio unutra, u telu, nego evo, ovde, kao da sedi ovde...

(pokazuje mi na grudi, da joj je sedeo na grudima)

- možda se ja nisam setila sve da te pitam, šta ti misliš da je u vezi tog slona najzanimljivije?

- mislim to što je nevidljiv...

Pitala sam Leninog tatu a pitam i vas: kako bi vama, odraslim osobama, bilo da umesto da plačete kada vam se plače - nosite svuda sa sobom nevidljivog crvenog slona koji vam sedi na grudima i koji vas grdi? A kada okolina primeti da nešto nije u redu, vi umesto da priznate da vam je teško morate da izmislite da vas boli glava? Zašto vam sve ovo pričam? Molim vas, ne branite deci da pokazuju svoje emocije."