MS nema povećan rizik od komplikacija tokom trudnoće. Nije se pokazalo da postoji povećana učestalost prevremenih porođaja, rađanja nedonoščadi, urođenih malformacija ili rane smrti novororođenčeta. Međutim, mogući su izuzeci. 

 

 

Porođaj kod žena obolelih od MS ne razlikuje se od porođaja kod zdravih žena. Način porođaja određuje ginekolog prema ginekološkim kriterijumima. Ranije se smatralo da spinalna anestezija povećava rizik od pogoršanja posle porođaja, ali upotreba savremene epiduralne anestezije smatra se bezbednom i pokazano je da ne povećava rizik od pogoršanja posle porođaja. 

 
Terapija se obustavlja tokom trudnoće

 

Dojenje se preporučuje i ne povećava rizik za pojavu pogoršanja. Ipak, potreban je oprez ako majke uzimaju lekove koji se izlučuju preko mleka. Dojenje je zabranjeno ukoliko majka prima kortikosteroide ili mitoksantron i ne preporučuje se tokom terapije interferonom beta i glatiramer acetatom, jer nije poznato da li se navedeni lekovi izlučuju putem majčinog mleka. 

 

 

Poznato je da trudnoća povoljno deluje na tok MS, u da smanjujući rizik od pogoršanja, što je naročito izraženo u prvom trimestru trudnoće. S druge strane, rizik od pogoršanja MS raste neposredno posle porađaja, naročito u prva tri meseca posle porođaja.

Nije pokazano da su pogoršanja MS tokom trudnoće i posle porađaja teža u odnosu na druga pogoršanja tokom bolesti. Dugoročno gledano, broj trudnoća i način porođaja nemaju uticaja na razvoj bolesti i njeno napredovanje. U svakom slučaju, žene sa MS, naročito one sa blagim neurološkim ispadom treba ohrabriti da osnuju porodicu što ranije zbog progresivnog toka bolesti. 

 

 

Tokom trudnoće kortikostreoidna terapije treba da se primeni samo u slučaju teških pogoršanja MS. Treba izbegavati primenu ove terapije tokom prva tri meseca trudnoće zbog povećanog rizika za oštećenje ploda. Smatra se da je najbezbednije za plod primeniti kratke kure metilprednizolona za terapiju pogoršanja MS tokom trudnoće. U trudnoći je kontraindikovana primena mitoksantrona i drugih citostatika.

Za interferon beta ne postoje dokazi štetnog dejstva na plod, te iz tog razloga ne treba prekidatu trudnoću ukoliko je pacijentkinja u samom početku trudnoće bila na ovoj terapiji. Postoji veliki broj žena koje su imale normalnu trudnoću, porođaj i razvoj deteta, a primale su interferon-beta tokom prvih nekoliko meseci trudnoće.

Međutim, poznato je da ovaj lek povećava rizik od spontanih abortusa, tako da ovu terapiju treba svakako obustaviti tokom trudnoće. U svakom slučaju, terapiju interferonom beta ili glatiramer acetatom treba obustaviti ukoliko se trudnoća planira zbog nepoznanica o dejstvu na plod. 

 

 

MS nije nasledna bolest, niti je poznat i određen jedan gen koji bi bio odgovoran za nastanak bolesti. Međutim, rizik da drugi blizanac oboli od MS je šest puta veći kod jednojajčanih u odnosu na dvojajčane blizanace. Ova činjenica sugeriše značaj tzv. genetske predispozicije koja se nalazi pod kontrolom više gena. Pored toga najveći rizik od obolevanja nose rođena braća i sestre, dok je rizik mnogo manji za potomstvo.