Od najranijih dana detetovog života, važno je da dete bude uključeno u aktivnost čitanja. Kada je beba sasvim mala, ovo se uglavnom odnosi na usmeravanje detetove pažnje na glas odraslog koji čita, ili na ilustracije ili detalje na njima. Kako beba raste i progovara, a zatim i ovladava sve većim rečnikom i veštinama komunikacije- načini na koje dete može da učestvuje u ovoj aktivnosti su sve raznolikiji. 

 

 

Šta je važno da ostane stalno prisutno u čitanju sa detetom? 

Ono što će ostati isto, bez obzira na to koliko je dete staro, jesu temelji na kojima počiva zajedničko čitanje sa detetom. To su:

Emotivni kontakt roditelja i deteta i podrška detetu- zato bi roditelj trebalo, kog god uzrasta da je dete,  da ga pohvali, podrži, podstakne njegovo učešće; da imenuje- ponudi detetu nazive i reči za predmete, likove,  iskustva, osećanja, socijalne odnose koji se pominju u priči. Istovremeno- roditelj bi trebalo da prati detetovu inicijativu i time pokaže da sluša, prati i da ga zanimaju detetova interesovanja, da je spreman da uoči i podstakne snage deteta. Na ovaj način čitanje postaje aktivnost u kojoj dete uči poverenje i mogućnost da se osloni na odraslog, prepusti zajedničkom iskustvu i istraživanju. 


Foto: Pixabay

Zajednički usmerena pažnja roditelja i deteta- zato bi roditelj trebalo da podstiče mogućnost usmeravanja na glas i govor roditelja, ilustracije i kasnije na tok priče, ali i  veštine deteta za učešće- u početku pokazivanjem ili imitacijom, a kasnije i diskusijom oko tema koje su predstavljene u priči. Ovo će uspeti roditelj koji je topao, nežan, blag, govori interesantnim glasom (imitira životinje i način govora raznim likovima), koji se igra rečima i poigrava vezom između priče i detetovog realnog života, koji ima jasne i autentične emotivne reakcije na događaje iz priče i koji poziva dete da se uključuje na način koji ume i koji mu prija.

Prilike da dete čuje govor,uči reči i kako se razgovara- zato bi roditelj trebalo da puno govori, čak i bebama, i čak i o jednostavnim crno-belim ilustracijama, a naročito o pričama bogatim likovima, događajima, izazovima i zapletima, socijalnim situacijama među likovima i slično. Važno je da čitanje sa detetom bude prilika da dete sazna nazive za objekte, osobine, situacije, ali i prilika da uči kako se priča o temama iz knjige- kako se pita, čudi, raspravlja, iznosi stav ili iskustvo-vezano za sadržaj priče. 

Kako se čitanje menja sa uzrastom deteta? 

Kako dete raste, međutim, uloga odraslog u zajedničkom čitanju- bi trebalo da se menja. Na početku- kada dete ima veoma mali rečnik ili tek progovara- roditelj ima ulogu Opisivača. Kada čita sa detetom, on puno opisuje ilustracije i detalje na njima, ima izražene emotivne reakcije (čudi se, smeje, mršti), menja glas i imitira različite zvuke. Dete poziva na učešće pokazivanjem ili imitacijom, eventualno završavanjem rečenice, umetanjem neke reči i slično.


Foto: Pixabay

Kako dete odrasta- roditelj bi trebalo da preuzima ulogu Diskusanta. Sada on puno analizira- likove, događaje, tok priče, situacije u kojima se likovi nalaze. On povezuje događanja u priči, sa događanjima iz detetovog života, sa detetovim osećanjima, doživljajima, sećanjima. U razgovoru o priči, on nudi dodatna pojašnjenja za pojmove u tekstu, ili situacije u kojima se likovi nalaze. Dok čita, on održava napetost i ostaje zapitan nad time šta će se sledeće dogoditi i zašto.  Dete poziva na učešće diskusijom o otvorenim pitanjima, iznošenjem stavova, svojih razmišljanja o tome kako se ponašaju likovi i zašto, kakve će to posledice imati, zašto se neke stvari baš tako dešavaju, kako mogu drugačije da se reše zapleti i slično. 






Cilj ovih promena je da, u nekom momentu detetovog odrastanja, odrasli  zapravo postane slušalac detetove priče i neko ko postavljanjem pitanja, naglašavanjem radoznalosti i zainteresovanosti za likove i zaplet, kreira prilike da dete ispriča, istraži, poveže, razmišlja, iznese svoj stav, ili iskustvo. Istovremeno roditelj je publika za dete u ovoj aktivnosti, i kao i kod svake publike- važno je da reaguje, podržava i podstiče dete koje priča.

Koje su ključne strategije kojima se postiže uključivanje deteta u čitanje?

 

Odabir knjige olakšava razgovor o njoj.  Zato birajte knjige koje su bogate ilustracijama koje prate priču (teksta može da bude mnogo manje, ili ne mora ni da ga bude). Priče bi trebalo da budu o detetu zanimljivim likovima, a situacije u njima da budu takve da traže razmišljanje i veštine rešavanja problema. Birajte knjige bogate čudnim rečima, koje omogućuju igru rečima, ili su rimovane.

Strategija „Dopuni“- oslanja se na rimu u tekstu ili neke fraze koje se ponavljaju. Pozovite dete da dopuni reč ili ponovi deo teksta, izjavu nekog lika i slično.

Strategija „Doseti se“. Pozovite dete da se seti šta je bilo ranije u priči, kako se neki lik ponašao ili „izbavio“ iz neprijatne situacije; da se seti drugih priča u kojima se pojavljivao sličan lik, ili slična situacija, te načina na koji se lik tamo ponašao ili situacija rešila i slično.

Strategija „Šta se dešava ovde“- oslanja se na ilustraciju. Pozovite dete da opiše sliku i da svoje mišljenje o tome šta se dešava u sceni koja je ilustracijom prikazana, kako i zašto je do toga došlo i šta će dalje biti.

Strategija „Šta, kako, gde, zašto, kad“-  Pozovite dete na zajedničku analizu i razmišljanje o likovima ili situacijama u kojima se nalaze, kao i na izmene u toku priče (šta bi bilo drugačije da je..), u ponašanju likova i slično.

Strategija „To je slično kao..“- Pozovite dete da se seti situacije iz svog realnog života koja nalikuje zapletu ili nekim drugim elementima priče, situacija u kojima se susrelo sa nekim pojmom, objektom ili  ili ponašanjem koji nalikuje liku ili ponašanju iz priče.

„Mešajte“ strategije uključivanja deteta u čitanje i kombinujte čitanje detetu sa čitanjem sa detetom. Uvek pratite interesovanja, raspoloženje i potrebe deteta- i u izboru priče i u načinu na koji želi da učestvuje u čitanju sa vama, temama koje nudi za razgovor i slično. Poštujte i uvažite njegove ideje i njegove zaključke i stavove.

Ne zaboravite! Nije važno da li dete tačno odgovara na vaša pitanja- važan je način na koji razmišlja i kako vam govori to što misli. Nije važno da se čita dugo- važno je koliko se razgovara tokom čitanja. Nije važno ni da se pročita cela priča- važno je da se diskutuje, priseća, pita i čudi. Čitanje pre svega treba da bude zabavna aktivnost koju želite da ponovite i  vi i dete.