moja beba je rodjena u 33oj nedelji, zensko je, sa 1460. svi organi vitalni, nikakvi virusi, ni infekcije. bila je samo 7 dana na intenzivnoj, dva na polu, ostalo,na otvoreno. kuci sam je dovela sa mesec dana, otpustena je sa 2080 sada ima 3000. a tek smo dvadeset dana kod kuce. napreduje po njima odlicno, ocni je zavrsila, oko se razvilo, snimanje glave narednih godinu dana, i morace na fizikalnu, kazu preporucuje se... pozdrav mami sto je rodila blizance, ne brinite, ova beba koja vam je prezivela zivece sto godina. pre par dana sam upoznala jednu baku cija je unuka rodjena sa 850 grama, sada je velika ima dve god i izgleda kao svaki njen vrsnjak. ne gubite nedu, i ne slusajte svacije price. samo gledajte svoju bebu. pozdrav! i srecno...

Zdravo de mi recite kolika je mogucnost da beba prezivi u 26nedelji trudnoće jer su kod mene bili blizanci jedno je bilo djecak od 1kg i nije prezivio djevojcica je u inkubatoru i kad nazovem da pitam kazu stabilna je. Rodjena je sa 850gr.i nisam je jos vidjela jer sam jos u soku nisam psihicki dobro,planiram da odem kad mi makar malo bude dobro jer sam se napatila al samo molim Boga da bude zdrava i ziva. Nadam se da ce moj heroj uspjeti da joj haljinice mogu obuci crvene da je vodim u igraonu. Dok sam ovo napisala isplakala sam se i svaki dan placem molim Boga kad nazovem intenzivnu da ce mi reci da je bolje.

cao svima znam te muke ja sam se porodila 4 nedelje ranije i mesec dana sam bila u bolnici sa malim sada ima 3600gr... sklon je infekcijama ali se borimo i negujemo... nije nista tako strasno ali naporno jeste..... sada se ponasa kao beba koja je rodjena u terminu.. poz svima

mi smo stigli svoje vrsnjake sa godinu i po...A imali smo 1350 grama i mnoooogo komplikacija.

POzdrav svima..Sve vas u potpunosti razumem..Ja sam se porodila pre 7 dana u 27 nedelji...MOja lepotica je rodjena sa 1250,i ima poteskoca sa disanjem,i infekcijom koja je kazu normalna za prevremeno rodjene bebe..Ja se nadam samo najboljem i uzdam se u moju devojcicu za koju sam sigurna da ce sve to pregurati jer su oni pravi borci....

U prvi brak i prvu trudnocu sam usla sa 18 godina...Boze,tek sad vidim koliko je mladost laka i koliko je nisam bila svesna...Trudnoce sam dozivela kao nesto strasno,sto me izoblicilo i deformisalo...Rodila se jedna zdrava devojcica,jer naravno das e deca radjaju zdrava,u terminu i bez problema,to se uvek nekom drugom desava...Drugi brak,12 godina posle,druga trudnoca...Reko,sad sam starija,zrelija,daj na nadoknadim propusteno i da uzivam u njoj...Trudila sam se da sve bude po PS u,nisam pusila,zdravo se hranila,informisala se o svakoj nedelji kako moja beba napreduje,bila na svim testovima i laboratorijama,nista mi nece izmaci kontroli...U 34+2 probudi me bol,ma reko nije to nista...Odem u kupatilo,nesto curka...Beba je nisko ,sigurno se ritne pa mi izbaci mokracu iz besike...2h posle,bolovi se pojacavaju,ja sam u porodilistu,beba je u kanalu,ja tako setam,babice kazu ma lupetas,otvorena si 1 prst,ja i dalje setam,kompresija,dekompresija,rodila sam nedonosce sa III stepenom krvarenja u mozgu,pedijatar se zgrazava kako u zivotu nije video toliko krvarenje,iskusni ultrasonograficar...Pedijatri i ginekolozi se prepucavaju dal je to krvarenje,ili nije,kao losa sonda,mala frekvencija...Znate kaze,jel to vase dete,reko da,pa ono ima krvarenje,ja nisam u zivotu video toliko krvarenje,ocekujte usporen psihomotorni razvoj,radicete vezbice,pitam sta to znaci,kaze ne znam,ja samo radim ultrazvuk...Ja patos...Šta sam zgresila,nesto gadno,cim mi se ovo desava...Zeljena trudnoca,zeljeno dete...Haos,cekam da se probudim iz kosmara....Salju nas na Institut u NS...Velika frekvencija pacijenata,jedni odlaze,drugi dolaze,mi smo mesec dana tamo sa svim mogucim bolnickim infekcijama,lecimo jedno,kaci nam se drugo,glavu posmatramo...Kosmar nikako da stane,pitam se koliko sam jaka,reko dovoljno cim ovo izdrzavam...Svi se ogradjuju,znate vi imate tu i tu dijagnozu,moze biti to,to i to,ne mozete nista da uradite,vreme ce pokazati svoje...A vama kao roditelju ostaje samo da se molite i da radite sve sto mozete da radite,zar imate drugog izbora...Sad se jurimo sa fizijatriima,luda glava ne da mira,masta radi danas ovako sutra onako...Jedino Bogu mogu da zahvalim sto je cuo moje molitve,jer ovo sto smo mi prosli,ne bi pozeleli ni najcrnjem neprijatelju...Gade mi se i ginekolozi i pedijatri,koji se samo frljaju dijagnozama kao da se nadmecu ko ce da upotrebi zvucniji termin...Beba je rodjena sa 2500,pluca su bila razvijena,bio je u inkubatoru da se ne pothladi,dizali su nos kad dodjem da ga vidim,a kamoli da ga pipnem...Da ne pricam da mi je internet bio najveci prijatelj za sve nedoumice i sve nove situacije,dobijem bar neki odgovor kad dobro definisem pojam...Nisam rezignirana,ni pesimista,ja znam da ce sa mojom bebom biti sve ok,sve cu uraditi da tako bude i verujem da se do sada sve odvijalo u nasu korist,pricam iskljucivo o stvarima koje su bile do mene i njega..Samo sam razocarana nastupom,masinerijom koja te mrvi i rastura bez milosti,sistemom ,zdravstvom,osobljem,pristupom,kao da smo ja i moje dete kancelarijski papir na koji ce neko da stavi solju kafe da ne zaprlja radnu povrsinu i da nas sutne u kantu...Znate,postoji mogucnost da vase dete dobije pumpicu,tzv sant,ako komore nastave da se sire,nemoj te me pitati koje su moguce posledice,ja samo ugradjujem sant...Svi koji su imali ove probleme znaju o cemu pricam...Nek ga ugradi sebi kad je to tako dobro...Ovo je bila prica jednog zdravstvenog radnika,bila sam krajnje objektivna i zadzala sam se samo na krupnim stvarima..A ja mislila da pacijenti i rodbina preteruju.kao svi daju sve od sebe...I onda se cude kad neki tata uleti i pretuce osoblje...Recimo da ga skroz razumem

da li neko zna do koje god.prevremeno rodjene bebe idu na kontrole,pored do sada dobrih rezultata?moja beba je rodjena u 32.ned.1520kg.sada smo 3 mesec i teski smo preko 4kg.unapred hvala na odgovoru.

e ovako... 16.marta u 6:04 sam se porodila u Narodnom frontu, tek smo bili usli u 33.nedelju... usla u 8.mesec, divno tekla trudnoca-ja odlicno, beba (cinilo se) jos bolje... 14.marta na noc me je probudila voda koja je isla iz mene, zvala sam patronaznu sestru koja mi je rekla da stavim vaticu i sacekam jutro pa odem kod lekarke da vidi da li je u pitanju naprsli vodenjak ili beba pravi pritisak na besiku pa samo piskim... to sam uradila, dijagnoza je bila: prehlada!, idite kuci i mirujte... 15og uvece sam dobila grceve u donjem delu stomaka, slicne menstrualnim pa sam na sopstvenu inicijativu otisla u Narodni front (zelela sam da se, kad dodje vreme, porodim u Visegradskoj ali moja lekarka tu noc nije bila dezurna pa sam dosla u front, koji mi je blizi, misleci da idem samo na konsultacije)... lekar koji me je pregledao objasnio mi je da su grcevi zapravo kontrakcije, to sto piskim nije prehladom uzrokovana mokraca vec plodova voda, porodjaj carskim rezom zbog uzane karlice bice obavljen ujutru, hospitalizacija zbog naprslog vodenjaka momentalna... zgranuti suprug mi je doneo stvari i pozeleo srecu... smestili su me na sto s (tudjom) krvlju umrljanim carsavom zbog CTG-a i rekli mi da mirujem, iako su mi bolne kontrakcije dolazile na 3 minuta... pa 2 minuta... pa na minut... mrdala sam se sto sam manje mogla iako mi se telo po inerciji grcilo, bolovi su rasli pa sam izgrizla usne do te mere da mi se slivalo niz bradu... 3 sata kasnije dosao je medicinski brat da me pita neke stvari zbog administracije i konstatovao moj hipotermicki shok pa su mi dali lekic i rekli da spavam do jutra iako mi je skoro sav vodenjak iscurio ali nisam se dovoljno otvorila... bolovi su u medjuvremenu porasli do te mere da sam pocela da haluciniram, u neka doba dosla je sestra koja mi je dala klizmu i objasnila proceduru posle koje sam se, bela kao krpa i s jezivom drhtavicom, vratila do kreveta gde me je cekala doktorka s babicom... prve reci kojima mi se obratila bile su "budalo!, ti si 2 dana s puknutim vodenjakom a posle cu ja da budem kriva ako umre dete!", na jedno uvo mi uslo-na drugo izaslo, razmisljala sam samo o bebi i jedino sto sam zamolila (po savetu mog sad vec bivseg ginekologa) je da me sece ako sam premalo otvorena jer mozda ne mogu vise ni da se otvorim pa da ne pucam, na sta je doktorka podivljala... "tiiiiii me, molim te, uci moj posao! 'oces da se seces?! -evo ti makaze, seci se!"... vise nista nisam rekla... porodjaj je prosao bez epidurala, za njega je bilo kasno, nista nisam osecala sem jezive zedji... kad je sve proslo nisam cula bebin plac, samo su ga umotali i odneli pa sam zamolila da mi kazu da li je sve ok-nisu mi rekli, tu info sam dobila u 7:20, kad su mi doneli mob da javim vesti a obzirom da iste nisam imala-rekli su mi da sam rodila decaka i da je ziv,,, maleni je momentalno prebacen na Institut za neonatologiju, tamo je jos uvek-lepo napreduje, od pocetnih 1400 je za ovih mesec ipo dosao na 2250gr, porastao je 12 cm pa sad ima 57, pripremamo se lagano za dan kad ce doci kuci... poenta ovog mog pisanja nije kritika na racun ginekologa koji me je vratio kuci s puknutim vodenjakom, niti na racun tima iz N.fronta gde se vodi "bitka za majke"... imam 26 godina, farbam se jer sam osedela do tih 7:20 cekajuci info o mom prvencu, 4 dana sam slusala plac beba donosenih majkama na podoj dok je moja koju nisam ni videla bila u drugoj ustanovi i pritom ni jednom zaplakala jer stres skodi mleku koje mi je nadoslo pa presusilo... sve im je oprosteno. moj maleni raste, od samog starta u K.Milutina okruzen je fantasticnim strucnim kadrom-od sestara do lekara kapu skidam svakom ponaosob, imamo samo reci hvale... ne daju prognoze-govore cinjenice, stanje je znalo da se menja iz sata u sat, faze se smenjivale (plus pa minus pa skaces 3 metra kad cujes "stanje je nepromenjeno" pa plus) ali treba imati strpljenja i poverenja... zato, drage buduce i aktuelne mame, pamet u glavu! na svaku, makar i najmanju sumnju da nesto ne ide po planu-pravac GAK! ako se, ipak, desi da vam beba dodje na Neonatologiju-naoruzajte se strpljenjem, samo pozitivne misli dolaze u obzir, kanalisite energiju tako da stres svedete na minimum... ;)

Evo moj Mail senada.85@hotmail.com javi se kad mozes

Zdravo Senada,

ne znam kakva su pravila na forumu - ili trazi od administratora moj mail, ili mi se javi preko foruma....pitaj sta god te interesuje...

Molila bi da mi se javi Faith

Zdravo svima, javljam se po drugi pu u vezi sa prevremeno rodjenim bebama. Imam iskustvo sa bebom rodjenom u 27.nedelji, tezina 1200. Sada ima 10 meseci, isto toliko kilograma, i to je jedna vesela, zdrava i napredna beba.
Da, svaka beba je prica za sebe i niko vam ne moze reci sta ce se desiti. Upravo o tome i zelim da pricam. I terminske bebe su svet za sebe, i tu se desavaju razni problemi, o kojima i ne sanjate. Znaci, to sto je beba rodjena pre vremena, moze da povuce mnoge posledice ali i ne mora, i treba se samo naoruzati pozitivnim mislima. E, ali to je, na moju veliku zalost, u Srbiji jako tesko. U tim prvim danima najvece neizvesnosti, mislim da je najvaznije ohrabriti roditelje i ubaciti im pozitivne misli u glavu. Ja sam sve jako tesko podnela, i shvatam lekare koji moraju da mi kazu sta bi bilo kad bi bilo, ali sada, kad bolje razmislim, smatram da bi bilo mnogo bolje da stvari koje su ruzne govore ako do njih dodje, jer strah i nervoza samo mogu da skode bebama. Drugim recima - slazi me da je sve u redu, kazi mi bice to sve dobro, pa ako ne bude, onda cu da se nosim sa tim, necu sigurno da ih ganjam i pitam a sto ste mi rekli to i to....Tesko je ziveti dan za danom i samo nesto cekati....cekati da se desi nesto lose jer to tako pise u knjigama. Lekari, bar oni iz Visegradske, i sestre sa neonatologije, su divni i predivni. Ali, bar za majke, bolje je upucivati reci nade i ohrabrenja nego govoriti o potencijalnim ostecenjima i posle toga reci 'ali vreme ce pokazati, nikad se ne zna, mi ne mozemo to da znamo', i tako dalje....Takvim majkama treba mnogo snage i vere, cekaju ih vezbe sa fizioterapeutima, more pregleda i strepnji. I opet kazem - niko ne garantuje da su sve terminske bebe potpuno zdrave, pa opet niko od lekara ne ide po sobama i ne govori da postoji sansa da se desi ovo ili ono. Probleme treba resavati ako do njih dodje, a ne treba ih privlaciti.
Moja beba je po njima cudo - ekstremno niska kilaza, krvarenje III stepena, opsta hipotonija. Meni su samo govorili sta sve moze od toga da ispadne, od cerebralne pa redom. Mesece sam provela na internetu trazei sve o krvarenju u mozgu i posledicama. Tek to je najveca greska - pustite sve, to je teorija, praksa je nesto drugo. Mozak je plasticna masa, i ako beba ima neka ostecenja, pod uslovom da nije ostecen centar za ravnotezu, mozak prebacuje odredjene aktivnosti na druge centre - to se postize vezbanjem, zato vezbe shvatite ozbiljno. Najbolji strucnjaci za to su u Sokobanjskoj jer samo to i rade.
Znaci, samo pozitivno mislite i ne slusajte razne price jer slicnih nema, ne postoje, vase dete je van teorija, u sta cete se i uveriti. Imala sam priliku da cujem od nasih vrhunskih neorologa i neurohirurga sjajnu recenicu: Da, ovaj snimak i ovo stanje na rodjenju nije dobro, ali mi ne lecimo snimke, mi posmatramo dete, a ponasanje deteta najcesce nema veze sa onim sto je napisano.

Samo vezbajte i sve ce biti mnogo bolje nego sto mislite. Opustite se i ponasajte se sa prevremeno rodjenom decom potpuno normalno, bez preteranog zastitniskog stava - oni su u neku ruku jaci i zilaviji od svojih 'vrsnjaka' jer su se izborili za svoje mesto pod suncem, uprkos vim prognozama!

Dragi roditelji,
Moji blizanci Ivan i Katarina stari su dvije godine. Rođeni su u 34-toj nedelji. Svako dijete je priča za sebe. Prošli smo sve preglede, strahove, neizvijesnosti i danas smo hvala dragom Bogu dobro. Razumijem sve roditelje nedonoščadi i svim srcem sam uz svakoga od vas. samo hrabro.

zdravo svima ja sam 15 decembra rodila decaka u 35 nedelji na rodjenju je imao 2650g bili smo 11dana u bolnici bio je u inkubatoru dobijao terapije sad smo vec par dana kuci svi nalazi su u redu i sad se borimo da sto vise ojacamo i budemo zdravi sto i svim ostalim prevremeno rodjenim bebama zelim

Prvi put se javljam mada citam forum. Htela bih da stupim u kontakt sa djenny, odnosno sa svakim ko zeli da podeli iskustva u vezi sa prevremeno rodjenim bebama. Porodila sam se u 27.nedelji, sto je ekstrmno rano. Beba je imala 1200 i bila izuzetno vitalna - sam je disao i nije bio na aparatima ali je tu bio niz drugih propratnih problema. sada je to dobra i napredna beba od 6 meseci i skoro 8 kilograma. Svaka beba je slucaj za sebe i niko, pa ni lekari koji stalno u kontaktu sa njima, ne mogu da predvide dan unapred. One su pravi borci. Moram da napomenem da sam imala srecu sto je strucni tim iz Visegradske vodio racuna i mom sinu. Za njih, pocev od sestara pa do lekara, samo reci hvale i divljenja.

cao Mia i moj sin se rodio u 33 nedelji i imao je problem mada to doktori ne gledaju kao problem . njegov zeludac je mali i jednostavno jos uvek nije razvijen i zbog toga se to drsava. Sad je mom sinu 1,5 dana. i sve je savrseno , samo hrabro i strpljivo . PUNO POZDRAVA

rodila sam sina u 33 nedjelji,dobija vise od prosjecno na tezini ali nekad ima otezano gutanje i zna povratiti vecu kolicinu mljeka dali ko ima slican problem i dali je to uredu?'