moja devojcica cim odem da skuvam nesto krene namerno da pravi stetu zato sto ne obracam paznju na nju ,pa krene gasenje tva pali svetlo ,ukljucuje plotne ,onda joj dam neki kljuc pa ona posla sata pokusava da otkljuca vrata i tu dobijem na vremenu:)

Imam blizance i razliciti su potpuno. Oponasaju u svemu,decak je mnogo aktivniji ,otvara vrata, penje se na sve moguce(morali smo stolice izbaciti iz kuce)a narociti uziva u vodi. Prosipa iz flasice,pere ruke,bucka djogerom, zaleti se da opere VC solju... A cura ga prati u stopu ali je ona naprednija u govoru i zabavi (zasmejava ga) Umeju da se vrte u krug i igraju ringe-rihge-raaja. Sa njima kuvam i sremam, praate me i kad nesto radim u dvoristu. Uzivam u njima svaki dan ,nije nam nikad dosadno jer prave slatke grimase i umeju se zabaviti sa svim sto dohvate- istrazivaci maleni (kutija, novina) posecujemo i biblioteku, vole slikovnice i slagati knjige.Uzivajte u svojoj deci,svaki period ima nesto posebno.

Ja ne znam kako da se izborim sa strahom od padanja, plašim se da Ognjen ne izbije zubiće, ili da ne polomi nos, ili na daj Bože povredi glavu, ili oči... Sestra mi kaže da je ovo tek početak, i da se opustim, jer mnoge stvari ne mogu da predvidim. Ujedno i pitanje za sve mame : Kakve pačne - zepe obuvate svojoj deci - kineske, sa pijace, ili neke sa uloškom? Suprug i ja smo u dilemi - ove sa ulošcima su nam trenutno jako skupe, ali opet ja se bojim posledica nošenja obuće bez uloška, a sa druge strane oboje smo nezaposleni,i živimo vrlo skromno, pa nisam pametna. Da li kupiti kvalitetne, ali veće - kako bi ih duže nosio, ili pijačarske, kineske ali bez uloška?

moj je mali jako ziv samo ne zeli d aprica sve zna ali ne zel ida prica mumlja nesto skuzim ga ali nece pa nece da kaze nista odnese svoje pelenu u smece kaze bravo sam donese flasu da mu naspem vode i soka ma dusa je

Moja mala je počela da se penje uz stepenice još pre dva meseca, u stolici za hranjenje sedi sama i ne da nam da je hranimo. Prvo je počela da koristi kašiku lepo, ali sada jede rukama. Uključim je, ponekad, u pravljenje kolača, da mi drži jaja. Pre neki dan je uzela jaje sama i počela da ga lupa. Ne znam da li da joj dam da mi sledeći put lupa jaja sama?

Ziva istina, i moja Coka brise prasinu ali pre toga prospe vodu iz svoje flasice... :) Metla i djubravnik su ekstra zanimljivi, a kupili smo posude igracke pa sad sama kobajagi "kuva" kafu, mesa secer i sl. sto me je jako iznenadilo, jer sam mislila da je to igra za stariji uzrast! Sva sreca pa je razumna i poslusna kad joj se nesto objasni, na pr. pustim je da se popne na niski stocic, a onda objasnim da polako sidje sa njega da se ne bi udarila - i zaista poslusa. Skoro sam joj dala tup noz za margarin da sama maze po hlebu i objasnila da su ostali nozevi "boc"... i stvarno ih ne dira. Valjda imam srece, ali sve sto zeli a ne sme da dira, lepo joj objasnim zasto ne sme i odustane. Naravno da ima i onih opasnih, a jako primamnjivih stvari od kojih ne zeli da odustane, na pr. stekeri i zato su mi oci non stop otvorene. U kuhinji sam samo kad nje nema ili kad ima ko da je nadgleda, ali samo zato sto sam se uplasila posle price prijatelja kako im je dete u delicu sec svuklo vrelu supu sa sporeta... Da vam ne pricam o posledicama...Ova faza je prelepa, uzivamo svaki dan, jer se svaki dan nesto novo desi sto nas iznenadi i odusevi. Skoro je bio tekst vezan za recitovanje, na koji sam bila skepticna, dok pre neki dan nisam cula kako sama dira svoje prsice i govori: "Ade, ade, mami, mekooo" Sto je daleko od recitacije, ali lici. :) Veliki pozdrav svim mamama i bebama!

a moj brise prasinu, redom od polica do uredjaja
a onda uzima u ruke usisivac, pa opet redom....:)

Moja djevojcica nikada nije lezala u krevecu, cim se probudi, bila je sa nama, ili u rukama, ili na onoj stolici/ljuljasci za bebe. U kuhinju je jos tada trazila da bude, tako da se kuvalo u njenom prisustvu (bila je dovoljno udaljena od sporeta). Danas se trudim da je ukljucim (prospe po nesto, ali, pokupim), pa ona sipa kukuruzno i pirincano brasno za svoj dorucak ili veceru, muti sebi Revitu za sokic, doda mi kasiku, salvetu i sl. A za Novu je dobila svoju kuhinjicu igracku pa sad dsms "kuva". A obrise magicnom krpom i svoje igracke i stolice (to valjda zato sto mene gleda), hoce da svoju robicu vadi iz masine i stavlja u lavor, dodaje ga za sirenje, dodaje stipavice, ma sve oponasa. Znala je sta je stipavica sa 7 i po mjeseci. Dosta toga moram da branim, jer ona misli da sve moze, a tek ima godinu i po.

Moj maleni hoce da sipa omeksivac u masinu za ves i obozava da uzme metlu i cisti kucu:)

To su mali sundjeri,ne mogu da verujem da sve skontaju,i da sve ,bas sve primete.Moja cura se jako trudi da bude samostalna u svemu,i tacno je da nas oponasaju i trude se da se u svemu oprobaju sami!

Moje dete odavno skenira šta ja sve koristim i oponaša me maksimalno.
Još pre nego što je napunio godinu dana išao je na vrata da ih otključava. A pokušala sam da sa njim radim i u kuhinji i verujte da nije baš izvodljivo jer mi haos napravi,plus umaže i sebe.
On malo spava i prilično je aktivno dete,prohodao je sa 9 meseci tako da je davno savladao pentranje,sada se prevrće sa kreveta direktno na fotelju naglavačke.

Mislim da su svi ovi saveti individualni,jer ima prilično mirne dece koja hoće da sarađuju i slušaju,a ima i dece koja poput mog imaju jak temperament i teraju po svom sve dok roditelj ne postavi granice

Čudne predmete - nož, makaze i služenje njima je nažalost odaavno primetila. Nikad nisam ni mogla da kuvam od kad se rodila - ili sam je držala u naručju ili sam nadgledala da ne pravi gluposti!!!

Ja kuvam isključivo dok bebac spava, a kad je budan zajedno smo (ukoliko nisam na poslu). I uopšte, otkako se rodio, nema više komplikovanih jela i dugog zadržavanja u kuhinji. On je prioritet i njegova hrana, a sad jede isto što i mi, tako da stižem sve da uklopim. Pite, pitice, palačinke, kolači - ima ih u pekari ili u poslastičarnici, pravim ih baš u retkim prilikama, jer mislim da je detetu važnije naše zajedničko vreme.
I spremanje stana je u letu i kad šta stignem, nema preteranih detaljisanja, osim kad je bebac kod bake, što je vrlo, vrlo retko.

ja svog sina stavim u stolicicu za bebe kod mene u kuhinju i dam mu prubor za jelo i tanjir tako da mogu da se posvetim spremanju rucka a da se ne bojim da li da li ce napraviti neki problem ili ne