"... ako postoji disciplinovanje dece primenom telesnog kažnjavanja,... a ništa manje nije ni psihičko kažnjavanje... te verbalno nasilje za koje se, kako ističe, smatra da nije preterano bitno."
Po ovome izgleda da nije samo fizicko kaznjavanje osudjeno vec i kazna uopste, a nije preporuceno ni vikati na decu. Treba da se postave jasne granice sta je naslilje a sta mera kojom vaspitavate decu jer sta nam ostaje kao sredstvo vaspitanja? Lepa rec i razgovor kao i uporno objasnjavanje je prvo ali sta kada to nije dovoljno? Da pustimo dete da se , ne daj Boze, osakati ili povredi, da bismo bili "politicki korektni"? Meni je dovoljan primer iz moje okoline - dete 4,5 god. veoma inteligentno i miroljubivo dete, ne povredjuje drugu decu oko sebe ali nista ne slusa svoje roditelje, strasno je nemiran i kad ga i 100. put opomenu on ih ne cuje. Otac pokusa malo da podvikne a majka ga utisava recima "vikanje nista ne pomaze"!? Ne znam, ali ja to ne zelim za svoje dete ni za sebe. Ne zelim ja od deteta da napravim poslusnog robota ali neka granica mora da postoji i da ono zna da ne treba da je predje jer u protivnom gajim tempiranu bombu koja moze da eksplodira kada u zivotu bude nailazila na autoritete i da se nauci postovanju, bez straha naravno.

Zasto skole nemaju timove za zastitu od nasilja? To sto nije uveden novi zakon ne znaci da je po ovom zakonu dozvoljeno tuci i zlostavljati decu. Meni nije jasno zasto se dize tolika buka oko sljapkanja deteta po guzi, kad socijalne sluzbe nisu u stanju da rese probleme stvarno zlostavljane dece? Cini mi se da ce novi zakon pretvoriti u lov na vestice i pisanje novcanih kazni jer ne vidim strukturu koja bi se ozbiljno bavila ovim problemom, vidim samo gomilu dusebriznika koji umesto da pomognu deci i roditeljima raznim radionicama, predavanjima i organizovanjem sadrzaja po zajednicama u kojima zive izmisljaju rupu na saksiji.

Ja sam odrasla okruzena ljubavlju ali u relativno strogoj porodici pljuskanje guze preko kolena nije bila retka stvar u mom vaspitanju.Nikad nisam bila nasila prema drugima zbog toga, tada mi je to tesko padalo ali sada mojoj mami nista e zameram i zahvalna sam joj beskrajno sto je od mene stvorila normalnu individuu.Ja sam sada roditelj deteta od 3.5 god od trudnoce pa do danasnjeg dana sve radim po savetima strucnjaka i knjiga, sa detetom radim od mometa kada dodje kuci iz zabavista pa do momenta kada ide u krevet jako je voljen, sve mu je pruzeo ali ga odgajam relativno strogo za danasnje uslove.Postoje granice koje su mu jasno objasnjene i koje razume.Bez obzira na sve sto raste u idealim uslovima po oceni psihologa koji nas savetuje i bez obzira sto je dete nadprosecno inteligentno imamo poteskoce sa njim , i to takvih da smo i jai otac na rubu zivaca a o vaspitacicama u zabavistu da ne pricam.Od pocetka ove godie postao je nasilan, nikakav autoritet nema niko nad njim, sve u svemu ponasa se kao mali delikvent bez preterivanja, njegovo normlo ponasaje i nacin razgovora sa starijima je bilo savrseno donedavo pocev od sitnica sve je radio po botonu a sada udara odrasle, cak je poceo i da pljuje, mene je uhvatio za vrat u napadu besa.Iz svega ovoga mogu samo da zakljucim da vaspitaje eigra veliku ulogu u ponasanju deteta i da na njegovo ponasaje utice toliko faktora na koje je nemoguce uticati jedino sto mi preostaje jeste da pocem da primenjujem fizicko kaznjavanje jer zaista ne zelim da dozvolim da dete od 3.5 maltretira svoju okoliu svojim ne primerenim ponasanjem koje i tek kako moze uticati na njegovu buducnost.

Ovde se "lupanje po dupetu" smatra odjednom nasiljem. Po meni je nasilje teska rec i zna se (ili se ne zna sta to znaci).
Budimo realni. Nas su roditelji isto cesto "lupali po dupetu", pa mi nismo bili nasilini po skolama i postovali smo autoritete. Mislim da definitivno to nije razlog stanja u skolama, vec nesto drugo, a svi ga znamo.

Slavice,zamisli moje dete od nepune 2g se u sekundi popne na stolicu pa na radni sto a pored radnog stola je sporet,sad u redu kad sam ja tu,mada joj ne dozvoljavam,ali nekad moram i do toaleta i sad recimo ona se penje na radni sto kad mene nema na 2-3min,necu ni da mislm sta moze da se desi nego ako je 25 puta spustim na pod i ne dam joj i objasnim joj a ona bi 26.put da se popne moram da je lupim,od necega moraju da prezaju

Model je model. Deci ne treba cak ni po guzi lupiti jer to usvajaju kao model ponasanja za kasnije resavanje problema. Zao mi je sto ne postoji skola za roditelje pre nego sto dobiju decu kako bi naucili osnovne stvari o vaspitanju jer cinjenica je da vecina nema pojma o tome kako treba postupati prema sopstvenom detetu. Cast svima koji se bave svojom decom na pravi nacin i koji cuju sta ta mala bica imaju da kazu.

Slazem se sa Sarom! Isto tako ne smatram da pljuska po guzi kad dijete nesto zgrijesi i mlaćenje djeteta za svasta se mogu isto kategorisati..i ja sam od mame primala batina, al sam bila okruzena ljubavlju, podrskom, razumijevanjem i pravičnošću citav svoj zivot! i ja sam svojima zahvalna na takvom vaspitanju

Naravno da postoji fizicko kaznjavanje. Znam bar 10ak primera gde kod deteta razgovori i kazne tipa "idi u cosak i u svoju sobu" jednostavno ne pomazu. Odrasla sam pod punom brigom i paznjom mojih roditelja, dobijala sam batine i od tate i od mame. Zahvalna sam im na njihovom vaspitanju jer nisam bila tipicna hirovita tinejdzerka kojoj je izgovor bio pubertet (80% moje generacije se moglo tako opisati). Batine po guzi ne stvaraju male nasilnike, tu je mnogo drugih stvari. Okolina, odnos clanova porodice, tv program...